Poznajem jednu osobu, mladu ženu koju ću nazvati Marija. Sjajna je prijateljica, slobodno se smeje i pravo je zadovoljstvo provoditi vreme s njom. Ali kada sam je prvi put zagrlila, ukočila se kao daska. Za mene je grljenje – kao i svaki oblik neformalnog fizičkog kontakta – nešto sasvim prirodno u društvu prijatelja. Brzo sam shvatila, međutim, da je Marija potpuno drugačija.
Kako se naše prijateljstvo produbljivalo, postajalo je očigledno da veoma ne voli da je drugi dodiruju. Izbegava pružene ruke s gracioznošću i spretnošću plesačice. Zaista je impresivan način na koji čuva svoj lični prostor.
Jednog dana sam je pitala o tome – jer sam znatiželjna takva. Ono što mi je rekla bilo je jednostavno, ali značajno. Slegnula je ramenima i rekla: „To sam jednostavno ja i oduvek sam takva.“ Nisam mogla da ne osećam divljenje prema njenom iskrenom prihvatanju sebe. Zatim je dodala: „To je deo moje ličnosti.“
U ovom trenutku, bilo bi pametno da uradite naš besplatni test ličnosti ako niste sigurni koji ste tip ličnosti.
Kako ličnost utiče na naše sklonosti ka dodiru
Podaci iz našeg istraživanja potvrđuju Marijina zapažanja. Određeni aspekti naše ličnosti zaista igraju važnu ulogu u tome kako doživljavamo platonski fizički kontakt, naročito osobine Logičan i Introvertan.
Prema našem istraživanju o dodiru, u proseku oko 56% osoba sa osobinom Logičan se slaže da uživa u neformalnom fizičkom kontaktu, kao što je ruka oko ramena, čak i u javnosti. Iako je to većina, poređenje s prosečnih 79% osoba sa osobinom Empatičan koji se slažu s tim, jasno pokazuje primetnu razliku između ovih suprotnih osobina ličnosti.
U istom istraživanju postavili smo pitanje da li ljudi smatraju fizički dodir efikasnim načinom komunikacije, i ponovo se ukaže ista očigledna razlika. Prosečno 59% osoba sa osobinom Logičan se slaže, u poređenju s 83% osoba sa osobinom Empatičan.
Ovi podaci ni na koji način ne sugerišu da svaka osoba sa osobinom Logičan ne voli dodir u meri u kojoj ga Marija izbegava. Zapravo, grafikoni pokazuju da većina Logičnih tipova nema problem s fizičkim dodirom – samo to doživljavaju drugačije nego njihovi Empatični parnjaci.
Kada se ta ista dva pitanja posmatraju kroz prizmu osobina Introvertan i Ekstrovertan, rezultati takođe ukazuju na sličnu povezanost između introvertnosti i manjeg uživanja u fizičkom kontaktu.
U proseku, 65% Introvertnih osoba se slaže da uživa u blagom fizičkom dodiru, dok to isto kaže 84% Ekstrovertnih. Oko 70% Introverta smatra fizički dodir efikasnim načinom komunikacije, u poređenju s 86% Ekstroverta, što nagoveštava karakterističnu rezervisanost Introverta.
Introvertni Logičari i izbegavanje neformalnog dodira
Sada je vreme da spomenemo konkretne tipove – naravno, s ljubavlju.
Arhitekte (INTJ), Logičari (INTP), Logističari (ISTJ) i, u nešto manjoj meri, Virtuozi (ISTP) ističu se po svojoj relativno niskoj saglasnosti s dva prethodno pomenuta pitanja iz istraživanja.
Zašto je to tako?
Pa, jednostavno je tako. Kao što je rekla moja prijateljica Marija – koja je, inače, Logičar – to je deo njihove ličnosti.
Udruženi uticaj osobina Introvertan i Logičan jasno se vidi u načinu na koji svaki tip ličnosti odgovara na pitanje: „Da li biste sebe opisali kao osobu koja otvoreno izražava osećanja kroz fizički kontakt?”
Introvertne ličnosti uglavnom sebe smatraju privatnim osobama, a kod nekih se ta rezervisanost prenosi i na fizički prostor. Takođe, Introverti sa osobinom Logičan ređe osećaju snažnu potrebu da primaju nežnost – bilo fizičku ili emocionalnu. Njihova logična osobina izražava preferenciju za intelektualnu povezanost umesto neformalnog dodira kao način izražavanja privrženosti.
Uzimajući u obzir privatnu i misaonu prirodu ovih tipova, samo čin dodira može im delovati vrlo intimno. Na primer, gotovo 70% Arhitekata smatra da zagrljaj nije samo usputni gest. Iako kod drugih tipova granica intime može izgledati drugačije, većina se ipak slaže da zahteva određeni nivo poverenja – a to je nešto što Introvertni Logičari obično čuvaju samo za najbliže.
Gledajući širu sliku i način na koji se ove dve osobine kombinuju i međusobno dopunjuju, razumljivo je da su Introvertni Logičari skloniji tome da izbegavaju platonski dodir sa osobama koje im nisu veoma bliske.
Ostali faktori u izbegavanju dodira
Važno je priznati da osim tipa ličnosti postoje i drugi faktori koji mogu uticati na to da neko izbegava neformalne fizičke kontakte.
U mnogim kulturama, dodirivanje – naročito između muškarca i žene – nije uobičajeno ili se čak smatra neprikladnim. To može imati ogroman uticaj na to zašto nekome dodir po ramenu ili tapšanje po leđima deluje izrazito nelagodno.
Sa šireg kulturnog nivoa, prelazimo na individualne porodične odnose, koji takođe bitno oblikuju naš fizički način povezivanja. Ja sam osoba sa osobinom Empatičan, ali u mojoj porodici se nikada nismo grlili. Kada sam bila tinejdžerka, ukočila bih se svaki put kada bi me prijatelj dodirnuo, nesigurna kako da reagujem.
Ipak, taj dodir mi je prijao, iako me zbunjivao. S vremenom sam počela da uživam u tome i uzvraćam neformalne fizičke gestove. To mi je pomoglo da se osećam povezanije s prijateljima. Na kraju mi je takav kontakt postao sasvim normalan. Međutim, to nije slučaj kod svih koji su odrasli u okruženju u kom fizičko iskazivanje nežnosti nije bilo uobičajeno – mnogi nikada ne prošire svoje zone komfora u tom smislu.
Pre nego što završim, želim da oslovim još dva važna faktora, ali samo da ih pomenem bez daljeg tumačenja. Ne zato što su nebitni, već zato što prevazilaze moje znanje i okvir teorije ličnosti.
Prvi je medicinski poznat kao taktilna osetljivost ili taktilna defanzivnost, što predstavlja vrstu poremećaja senzorne integracije. Ovaj poremećaj nije obična izbegavanja dodira, već se tiče cele senzorne percepcije osobe. Obično je povezan s neurodivergencijom i uključuje ekstremnu osetljivost ne samo na fizički dodir, već i na bilo šta što može dodirnuti kožu.
Drugi faktor je zlostavljanje. Kada je fizičko telo neke osobe bilo narušeno ili zlostavljano od strane drugih, to može ostaviti dugotrajne posledice na način na koji ta osoba doživljava svet oko sebe.
Nekoliko završnih misli
Ako si među onima koji izbegavaju fizički kontakt, znaj da u tome nisi sam i, što je najvažnije, s tobom nije ništa pogrešno. Zdravo je prepoznati i poštovati svoje granice i ličnu zonu udobnosti.
To ne znači da neće biti neprijatnih trenutaka – kao kada sam prvi put zagrlila Mariju. Međutim, njeno prihvatanje sebe i spremnost da priča o svojim željama, kao i moje poštovanje tih želja, bili su ključni za razvijanje našeg bliskog prijateljstva.
I znaš šta? Povremeno, i uvek pod njenim uslovima, Marija me blago stisne za ruku kada je posebno uzbuđena zbog nečega. Taj mali stisak znači mi više nego najsnažniji zagrljaj od površnog poznanika, jer tada znam da mi potpuno veruje i da se u našem prijateljstvu oseća isto onako lepo kao i ja.
Ako i ti više voliš da izbegavaš neformalne dodire, kako veruješ da tvoj tip ličnosti utiče na tu sklonost? Kako drugima saopštavaš svoje granice i želje? Piši nam u komentarima – voleo/volela bih da čujem tvoju priču.
Preporučeno za dalje čitanje
- Prepoznavanje osobina ličnosti u svakodnevici: Logičan vs. Empatičan
- Kako prepoznati introvertnost i ekstrovertnost u svakodnevici
- Nekim tipovima ličnosti je teže da prihvate nežnost
- Samo-prihvatanje je deo svakog ličnog razvojnog puta. Pogledaj našu Premium kolekciju vodiča i testova za više uvida o tome kako ti teorija ličnosti može pomoći da budeš najbolja verzija sebe.