Na vrhu vlada usamljenost, a budući da spadaju u jedne od najređih i strateški najsposobnijih tipova ličnosti, osobe tipa Arhitekta to jako dobro znaju. Osobe tipa Arhitekta čine samo dva odsto stanovništva, a posebno su retke žene koje pripadaju ovom tipu ličnosti, jer čine svega 0,8% stanovništva – za njih je često izazov da pronađu istomišljenike koji su u stanju da drže korak sa njihovim neumoljivim intelektualizmom i skoro šahovskim manevrisanjem. Osobe ovog tipa su maštovite ali odlučne, ambiciozne ali zatvorene, neverovatno znatiželjne ali ne rasipaju uzalud svoju energiju.

Osobu sa ispravnim stavom ništa ne može da zaustavi u ostvarenju cilja

Uz prirodnu žeđ za znanjem koja se javlja rano u životu, osobe tipa Arhitekta kao deca često dobijaju nadimak „knjiški moljac“. Iako to može biti zamišljeno kao uvreda od strane njihovih vršnjaka, oni se vrlo verovatno identifikuju sa tim, i čak su ponosni na to uživajući u svom širokom i temeljnom znanju. Osobe ovog tipa vole i da svoja znanja podele s drugima, uvereni u svoje odlično poznavanje odabranih predmeta, ali ipak više vole da neki sjajan plan osmisle i sprovedu u svojoj oblasti interesovanja, nego da umesto toga razmenjuju stavove o “nezanimljivim” stvarima, kao što je ogovaranje.

Nemate pravo na svoje mišljenje. Imate pravo na svoje znalačko mišljenje. Niko nema pravo da bude neznalica.

Mada će za većinu posmatrača to predstavljati paradoks, Arhitekte su u stanju da prihvate očigledne kontradiktornosti koje ipak imaju smisla, barem sa čisto racionalnog gledišta. Primera radi, Arhitekte su istovremeno najnaivniji idealisti i najgori cinici, što je naizgled nezamislivi konflikt. Međutim, stvar je u tome da Arhitekte veruju kako se trudom, pameću i promišljanjem sve može postići, dok u isto vreme smatraju da su ljudi isuviše lenji, kratkovidi ili sebični i da zbog toga zapravo ne mogu da postignu te fantastične rezultate. Ipak, malo je verovatno da će taj cinični pogled na stvarnost sprečiti nekog zaokupljenog Arhitektu u postizanju rezultata za koje veruje da su važni.

Kad su u pitanju principi, budi čvrst kao stena

Osobe tipa Arhitekta zrače samopoštovanjem i imaju auru misterije, a njihove pronicljive primedbe, originalne ideje i strahovita logika omogućavaju im da željene izmene sprovedu u delo pukom voljom i snagom svoje ličnosti. Ponekad se može činiti da su Arhitekte sklone dekonstrukciji i ponovnoj izgradnji svake ideje i sistema sa kojima dođu u kontakt, pri tom se koristeći perfekcionizmom pa čak i moralnošću. Svako ko nije u stanju da ide u korak s misaonim i radnim procesima jednog Arhitekte ili, još gore, ne vidi njihov smisao, osuđen je na momentalan i trajni gubitak njihovog poštovanja.

Ovo ne treba pogrešno shvatiti kao impulsivnost – osobe tipa Arhitekta nastojaće da ostanu racionalne, ma koliko bio privlačan krajnji cilj, a svaka ideja, bilo interno generisana ili upijena iz spoljnog sveta, mora da prođe kroz nemilosrdan i sveprisutni filter koji pita: “Hoće li to da funkcioniše?”. Ovaj mehanizam se primenjuje uvek, na sve stvari i na sve ljude, i upravo zbog njega Arhitekte često upadaju u nevolje.

Čovek više razmišlja kada putuje sam

Osobe tipa Arhitekta su samouverene i prosto briljiraju u predmetima u čije su izučavanje uložili vreme ali, nažalost, organizacija društva teško da će biti jedna od oblasti njihovog interesovanja. Nevine laži i neobavezno čavrljanje već su ionako preteške za tip osobe koja žudi za istinom i dubinom, a Arhitekte mogu čak otići tako daleko da mnoge društvene konvencije proglase čistim glupostima. Ironija je u tome da je za njih same često najbolje da ostanu tamo gde im je najudobnije – van središta pažnje – gde prirodna samouverenost, koja kod Arhitekata prevladava dok se bave stvarima koje poznaju, može služiti kao svetionik, privlačeći ljude sličnog temperamenta i interesovanja, iz romantičnih ili drugih pobuda.

Osobe tipa Arhitekta definisane su svojom sklonošću da se kroz život kreću kao po džinovskoj šahovskoj tabli na kojoj se figure stalno miču, promišljeno i pametno, da neprestano procenjuju nove taktike, strategije i planove, uvek iznova pokušavajući da nadmudre svoje suparnike kako bi zadržali kontrolu nad situacijom, ujedno maksimalno povećavajući sopstvenu slobodu kretanja. To, naravno, ne znači da Arhitekta dela nesvesno, mada mnogim drugim tipovima ličnosti to upravo tako izgleda, baš zbog nesklonosti Arhitekte ka emocionalnom delovanju, što to je ujedno i razlog zbog kojeg su mnogi zločinci (i neshvaćeni junaci) u književnim delima stvoreni po uzoru na ovaj tip ličnosti.